Udvaranje

Iz svih pisama zaključujete da sam se preselila. Sada sam na sjevernom Jyllandu. Ono moje prvo odbijanje movinga na sjever nije koristilo. Ponovo su me poslali u Aalborg. U stvari, ja bih bila srećna da je Aalborg, ali ovo je još 30 km dalje od tog grada!

Sad sam u ovom divljem mjestu, gdje caruju puzavci nalik zmiji ( Danci kažu da su to sljepići). Ovo je, kažu, turističko naselje, zaštićeno područje na nivou nacionalnog parka, ali meni je ovo samo hrpa pješčanih brda i ništa više. I ona šuma u Avnstrupu je bila privlačnija od ovih bezbrojnih brda kojima ne vidiš kraja. OVdje se osjećam zarobljenom i odsječenom od ostatka svijeta. Kao na pustom ostrvu…

U Avnstrupu mi je ostao sav onaj bezbrižni i razdragani život. Tamo nisam mislila šta će biti sutra, živjela sam za svaki trenutak. Ostalo mi je mnoštvo onih divnih prijatelja. Tamo sam bila srećna, ali toga nisam bila svjesna.

Sad je svemu tome došao kraj. Ovdje sam sama, prepuštena mislima. Oko mene su samo neka brda, beskrajno prostranstvo pješčanih brda medju kojima se osjećam ugroženom. Meni ne odgovara ovakav ambijent pustoši i divljine kao ni bilo kojoj drugoj mladoj osobi. U meni vri krv, željela bih izići, prošeteti, željela bih otići na neko javno mjesto, medju ljude, prepustiti se toj ljudskoj bujici koja teče ulicama grada, željela bih otići bilo gdje gdje su ljudi. Puno ljudi… Društvena sam, to znam, pa kako onda podnijeti ovu tišinu i ovo mjesto, ovo nenaseljeno mjesto…

U Avnstrupu je sve bilo tako spontano, sve je bilo lijepo planirano i organizovano, sve je teklo prirodnim tokom. Tamo sam tako lako sklapala prijateljstva od prvog dana boravka. Imala sam puno prijatelja. ;omci su se otimali za mene. Neki su govorili da sam najljepša cura u Avnstrupu i time mi se dodvoravali. Prvi dana sam najviše izlazila sa Ajom, krupnim 24-godišnjim momkom iz Rame. Ne mogu reči da mje imao nekog smisla i stila u udvaranju, ali meni je bilo bitno samo da vrijeme prolazi i da imam nekog pored sebe. Aja je nastojao da u svakom pogledu pomogne mojoj porodici, pa je mojoj majci donosio šećer ( da ga ne mora kupovati), zatim, išao je sa mnom u Hvalso kad je moja majka trebala dobiti naočale. Mislim da je preko moje majke nastojao osvojiti moje srce. Nije uspijevalo. Shvatila sam njegovu igru.

Postepeno se u moje društvo priključio i Rado, 31-godišnji momak, takodjer iz Rame, i raniji poznanik iz Savudrije. Zapravo, obojica su bili u Savudriji kao logoraši i to baš u mom krugu, pa je bilo neminovno da ih upoznam. Aja mi se svidjao, a Rade mi je bio simpatičan zbog svog ponašanja i duhovitosti. Osim toga, Rade je bio Vaga u horoskopu, pa samim tim mi se odmah dopao.

Često smo moja prijateljica i ja zbijale šale na Radov račun (svidjao se objema), pa smo odlučile da ga dijelimo, odnosno, polovimo. To je bila naša šala, a stvarnost je bila daleko od toga. U Savudriji nisam ostvarila vezu ni s jednim od njih dvojice, a u Avnstrupu je sve ispalo drugačije. Obojica su se trudila oko mene. Tu je moja neodlučnost došla do izražaja. Jednu noć sam izlazila u kafić (odnosno, restoran ili trpezariju centra) s Ajom, a drugu s Radom. S obojicom sam vodila zanimljive razgovore. Bila sam puna elana, vesela, razdragana i duhovita djevojka i mislim da sam im se veoma dopala. Počelo je takmičenje medju njima. Mislim da su se od tada njihovi odnosi malo pogoršali.Prepucavali su se i u mom prisustvu. To vrijeme je za mene bilo mučenje. Čekala se moja odluka. Oni su svakog dana insistirali na mom odgovoru, a ja nisam željela ni jednom učiniti nažao.

S Radom sam se mnogo bolje slagala, pa smo postali mnogo bliskiji, dok je s Ajom bilo mnogo drugačije. U razgovorima mi je neprekidno kontrirao, aludirajući da nisam u pravu. Ne podnosim te ovnovske tvrdoglavosti, i njihovo mišljenje da su samo oni u pravu i niko više. Zbog toga sam se više približavala Radi. Rade mi je odavao tajne njihovih razgovora, a jednom mije prilikom otkrio i oto da je Aja, kad ga je Sale, njegov rodjak, pitao, da li ja hodam s njim, rekao, kako bih ja šetala s momkom, ali da on ide jednom stranom ulice, a ja drugom. To me je povrijedilo, pa sam rekla Radi da ja nisam toliko moderna kao Aja. Počela sam i ja otkrivati njegove tajne, kako je nesposoban u udvaranju, kako je stalno okružen nekim djevojkama, a, u stvari, ni s jednom ne hoda. Rekla sam mu da je Aja pročitana knjiga i da me, uopšte, više ne privlači. To je bila istina, Aja mi više ništa nije značio. Još ponekad bih izišla s njim i to kad bi me susreo na stepeništu, pa me, da ne kažem silom, odvukao u kafić ili disko.

Rade mi je kasnije rekao da su ga mnogi pitali, zar se njih dvojica ne mogu odlučiti koji će hodati sa mnom. A, zapravo, stvar je bila do mene. Počela sam intenzivnije izlaziti sa Radom. Bili smo pravi prijatelji. Kad bi me ko upitao, hodam li s njim, ja sam nijekala. Samo smo prijatelji, govorila bih, Svima je to bilo čudno i nisu vjerovali.

Negdje u to vrijeme u centar je došao Sat, 27-godišnji mladić iz Gradiške. Svidjela sam mu se. I on je pitao da li hodam s Radom, i kad sam zanijekala, pitao me da li on ima šanse kod mene. Nisam znala odgovor. Rekla sam: ja svakom dajem šansu, od njega zavisi kako će se pokazati. Medjutim, Sat mi se nije svidjao u onom klasičnom smislu, mada je bio i lijep i simpatičan i zgodan. Osim toga, bio je Blizanac po horoskopu, a pošto je to meni najvažnija stvar u tim ljubavnim rabotama, nije dolazilo u obzir da budemo par. Rekla sam mu da smo previše slični i da bi mnoge stvari smetale onom drugom. Nije prihvatao takav odgovor, insistirao je da bar pokušamo. Uvijek je ostajao bez odgovora na svoja pitanja. Ja sam se i dalje držala svog prijatelja Rada.

Izlazila bih s njim na sve zabave koje su organizovane u centru, ali medju nama nije bilo ništa. Rade nije insistirao da podjem s njim, to jeste, da se zabavljamo, izgleda da mu je bilo dovoljno da se samo druži sa mnom. Oduvijek sam voljela tipove koji ne navaljuju, a Rade je bio takav. On je pustio da sve teče svojim tokom. Svidjao mi se i to je bila moja druga Vaga, rodjena 10.10. Na njemu sam uočavala sve veće sličnosti sa mojim prvim momkom, Adom. To je bila vjerna kopija Adina.

Nisam mogla da povjerujem da postoje tako slične osobe na ovom svijetu. Njihovo ponašanje, pojedini stavovi o nekim životnim stvarima, čak i pojedine riječi, sve se to poklapalo. Zaprepastila sam se. Naravno, Rade je imao i puno svoje individue, čak, štaviše, svidjao mi se mnogo više od Ade. Vratimo li se u prošlost, Ado mi se na početku, uopšte, nije svidjao, ali sam ga vremenom zavoljela, a Rade mi se svidjao još u Savudriji. Svidjao mi se kao čovjek, kao ličnost. Ja nisam marila za tim što je malo proćelav, što nema zuba, što je 10 godina stariji od mene. Odgovarao mi je duhovno. Mi smo se tako dobro slagali da se nikad nismo ni posvadjali. Znali smo se tako dobro ispričati, a bilo je dana kad nismo imali o čemu pričati, pa smo sjedili, onako ćuteći. Ni to nam nije smetalo.

Rijetko se u životu nadju ljudi koji se tako dobro slažu, kao što smo se Rade i ja slagali. Onda se pojavio Djeva.

Momak crn, visok, zgodan. Svidjao mi se (i on!). Upoznala sam se s njim, jednostavno pruživši ruku i predstavivši se, kratko, imenom. Djeva je Rak u horoskopu u bilo je potencijala da podjem s njim, ali sad nisam htjela da rastužim Radu. Nisma mu mogla zadati toliku bol, jer me je volio. To mi je priznao jedno veče dok smo sjedili u kafiću. Vage su uvijek bile slabe tačke u mom životu. Da je neko drugi bio u pitanju i da mi je postao jedan vid prepreke u ostvarivanju mog cilja, ja bih ga jednostavno uklonila. Ali, Rade je bio poseban tip. U onom psihičkom smislu potpuno mi je odgovarao. Bio je blag, smiren, pun razumijevanja. Nikad mi nije rekao ružnu riječ ili učinio nešto nažao. Ispričao mi je sav svoj život, do u detalje. Doduše, ja sam puno i pitala, jer sam oduvijek bila radoznala, a njegov život me posebno interesovao. Divila sam mu se. Nekad smo se znali tako dobro nasmijati. Da, imao je smisla za humor. On je čovjek kakav bi meni u potpunosti odgovarao. Ali, znam da nikad neće biti moj…

Komentariši