Nije moja glava čekaonica

Ima li nade?

Eto, kraj se sprema naš,
a ljubavi nije ni bilo,
sve što si hteo da daš,
nesreća i vreme je skrilo.
Sada smo na raskršću,
ne znamo kuda bi dalje,
i dok smo mi tražili sreću
bili smo sve dalje i dalje.
A mogli smo srećni biti
da smo to hteli mi
I kiše su mogle liti,
kad duvaju vetrovi.
Da li će ikad biti bolje
za nas ima li nade?
O, da li će, izgubljeno moje,
spojene ruke naše sreću da grade???

U jeku svog nezadovoljstva sobom i životom napisah ovu pesmu koja u akrostihu sadrži ime jedne osobe koja je toliko nepristojna da neće nikako da izadje iz moje glave, iako je neprestano izbacujem. Pa, nije moja glava čekaonica. Hajde, šetaj! Uzaludno. On je još uvek tu, u mojoj lobanji (ha, ha).
Ali, gotovo da mi i ne smeta. Kad prestanem da marim za njega valjda će sam izaći iz glave moje (koja je dobrodošla za sve) Ja dodajem :

Jednog dana kad te prebolim
znam srećna ću biti.
I onda kad prestanem da te volim
suze zbog ljubavi neću liti.

Komentariši