Dan Brown i njegov “Postanak”

Odakle dolazimo i kuda idemo, ta se dva pitanja protežu i postavljaju tokom cijele knjige “Postanak” (“Origin”) Dana Browna. Slavni futurist i svjetski priznat naučnik u oblasti računarstva Edmond Krisch se sprema obznaniti svoje otkriće koje bi, po njegovu mišljenju moglo da uzdrma sveukupuno svjetsko religiozno shvatanje postanka svijeta i nanase mu trajne posljedice. No, prije nego što cijelom svijetu predoči svoja otkrića, susreće se sa tri čelnika vodećih religija u svijetu i upozorava ih što će otkriti. Taj dogadjaj pokreće niz ubistava u kojem će život izgubiti i sam Edmond Kirsch, prije nego li objavi svoje otkriće. Ubistvo se dogadja u direktnom prenosu prezentacije, pred milionima šokiranih gledalaca. Nakon toga, njegov prijatelj i profesor sa univerziteta, poznati simbolog, Robert Langdon i buduća kraljica Španije, zajedno kreću u potragu za lozinkom koja će im omogućiti pristup računaru i umjesto Kirscha objaviti svijetu njegova otkrića. U svemu ih vodi i pomaže Edmondov lični pomoćnik, robot Winston kojeg je kreirao sam Edmond.

U duhu Brownivih knjiga i u ovoj se skupa sa junacima, od početka do kraja trudimo izbjeći opasnost, riješiti zagonetke i doći do istine. Premda se govori o već ustaljenoj problematici rastućeg razvoja vještačke inteligencije, knjiga će nam, ipak, otvoriti nove vidike, dovesti u dileme i navesti za razmišljanje. Kao što Langdon kaže, život se možda može stvoriti samo iz fizičkih zakona, dakle bez božje intervencije, ali ostaje pitanje, ko je stvorio fizičke zakone? Možda je stvaranje novog životnog oblika, tzv. sedmog životnog carstva, “techniuma” , odnosno vrste koja predstavlja spoj ljudi i tehnologije, neminovan, ali ostaje pitanje pravih vrijednosti čovječanstva, pitanja etike, saosjećanja, ljubavi.

Odlomak

„Roberte“, rekla je, „smem li da te pitam nešto intimno?“  
„ Naravno. “   Oklevala je.
„ Za tebe   lično…  jesu li zakoni fizike dovoljni? “  
Langdon je pogleda kao da je očekivao sasvim drugo pitanje.
„Dovoljni u kom smislu? “  
„U duhovnom smislu “, odgovorila je.
„Je li ti dovoljno da živiš u kosmosu čiji zakoni spontano stvaraju život? Ili daješ prvenstvo… Bogu?“  
Zastala je i učinilo mu se da se postidela .
„Oprosti, posle svega što smo večeras preživeli, znam da je to čudno pitanje.

„Ovako“, reče Langdon nasmejavši se, „mislim da ti na to pitanje ne mogu odgovoriti dok se pristojno ne naspavam. Ali ne, nije čudno. Ljudi me stalno pitaju verujem li u Boga. “
„I šta im kažeš?“
„Kažem im istinu“, odgovorio je.
„Kažem im da, za mene, pitanje Boga leži u razumevanju razlike između šifri i obrazaca.“
Ambra ga pogleda.
„Nisam sigurna da te razumem.“
„Šifre i obrasci se veoma razlikuju“, reče Langdon.
„A mnogi ih mešaju. U mom polju, od ključnog je značaja razumevanje njihove osnovne razlike.“
„ A to je? “
Langdon prestade da hoda i okrenu se ka njoj.
„Obrazac je svaki specifično organizovan niz. Obrasci se javljaju svuda u prirodi – spiralni raspored semenki suncokre ta, šestougaono sade pčelinje košnice, kružni tragovi na površini jezera kad riba iskoči iz vode, i tako dalje.“
„Dobro. A šifre?“
„Šifre su posebne“, odgovori Langdon glasnije.
„Šifre, po definiciji, moraju nositi informacije. Moraju značiti više od prost og formiranja obrasca – šifre moraju nositi podatke i prenositi značenje. Primeri šifri obuhvataju pisani jezik, muzičku notaciju, matematičke jednačine, kompjuterski jezik, pa čak i jednostavne simbole poput raspeda. Svi ovi primeri mogu preneti značenje ili informaciju onako kako to spirale na glavi suncokreta ne mogu. “
Ambra je shvatila koncept, ali ne i kako je on povezan s Bogom.
„Druga razlika između obrazaca i šifri“, nastavi Langdon, „jeste to što se šifre u prirodi ne javljaju spontano. Muzička notacija ne raste na drvedu, a simboli se ne crtaju sami u pesku. Šifre su namerni izumi inteligentne svesti.“
Ambra klimnu glavom. „Dakle, iza svake šifre stoji namera ili svest.“
„Upravo tako. Šifre se ne pojavljuju organski – moraju biti stvorene. “
Ambra ga je proučavala jedan dug trenutak.
„Šta je s DNK? “ Profesorski osmeh zaigra na Langdonovim usnama.
„Bingo“, reče joj. „Genetski kod. To je paradoks. “
Ona oseti talas uzbuđenja. Genetski kod je očigledno nosio podatke – specifična uputstva o tome kako se g rade organizmi. Po Langdonovoj logici, to je moglo značiti samo jedno.
„Misliš da je DNK stvorila inteligencija!“
Langdon podiže ruku kao da se brani. „Polako, tigre!“, rekao je smejudi se.
„Gaziš po klizavom terenu. Ali redi du ti jedno. Još otkad sam bio dete, duboko u sebi nosim osedaj da se iza pozadine kosmosa nalazi svest. Kad vidim preciznost matematike, pouzdanost fizike ili simetriju kosmosa, ne osedam kao da posmatram samo hladnu nauku; osedam kao da vidim živi otisak… senku neke veće sile koju prosto ne možemo da pojmimo.“
Ambra je mogla da oseti snagu u njegovim rečima.
„Volela bih da svi razmišljaju kao ti“, rekla je naposletku.
„Čini se da se previše svađamo zbog Boga. Svako ima različitu verziju istine.“

„Da, i baš zato se Edmond nadao da bi nauka mogla da nas jednog dana ujedini“, uzvrati Langdon. „Kao što je rekao: Kad bismo svi obožavali gravitaciju, ne bi više bilo nesuglasica oko toga na koju stranu ona vuče.“

Zatim petom povuče nekoliko linija na pošljunčanoj stazi između njih. „Tačno ili netačno?“ , upitao je. Ambra je zbunjeno pogledala njegove linije – prostu jednačinu ispisanu rimskim brojevima.

I + XI = X
Jedan plus jedanaest jednako deset?
„Pogrešno“ , brzo je odgovorila.
„A vidiš li bilo koji način na koji bi ovo moglo biti tačno?“
Ona odmahnu glavom. „Ne, tvoja tvrdnja je bez sumnje netačna.“

Langdon je nežno uze za ruku i dovede do mesta
na kom je stajao. Kad je pognula glavu, videla je tragove iz njegove perspektive.
Jednačina je bila okrenuta naopačke.
X = IX + I
Zapanjena, ona podiže pogled ka njemu.

„Deset jednako devet plus jedan“, reče Langdon osmehujući se.
„Ponekad treba samo da promeniš ugao gledanja da bi videla šta je za nekog drugog istina.“

[scribd id=365420685 key=key-2TBLcLcWaFC8WBWZ6oyR mode=scroll]