Tri meseca kasnije

Postala je punoletna. Bar po ovom našem zakonu. Nema više 17 i nije više tako mlada. Izgleda da je osamnaesti rodjendan doživela kao neki mali šok, jer su  se odmah uočile promene na njoj. Malo je živnula, malo se probudila iz onog mučnog sna, izišla iz zatvora tuge i pokušala da živi kao drugi. Znači, pokušala je da ne misli na sve što boli i zbog čega se pati i mrzi. Možda je osetila strah, možda se u njoj javilo neko osećanje da vreme izmiče, možda je osetila da stari, možda je zaželela da zaustavi vreme. Možda… Možda se pitala:

“Kako li se tek osećaju oni od 40 pa i više godina?” Možda.

Znam da je sigurno rekla svojima: “Nisam više maloljetnica i mogu da radim šta hoću!”
Kasnije se, verovatno je, sama u sobi tužno osmehnula i rekla : “Baš sam glupača. Pa, šta ja to mislim da radim?”