Sumorni dani
11.09.1990.
Sve je prošlo. Ne sećam se više ničega. Praznina je u meni. Taj profesor zbog kojeg sam tako mnogo očajavala ne nedostaje mi više. Po ko zna koji put pomirila sam se sa sudbinom i prihvatila život takav kakav je.
I nije tako strašno u školi bez njega, kako sam na početku mislila da će biti. Ponekad ga vidim, ali, osim divljenja prema njegovom zgodnom telu, ne osećam ništa više.
Uloguj se da bi vidio ostatak sadržaja.Molimo Uloguj se. Nisi član? Pridruži Se
