Sumorni dani

11.09.1990.

Sve je prošlo. Ne sećam se više ničega. Praznina je u meni. Taj profesor zbog kojeg sam tako mnogo očajavala ne nedostaje mi više. Po ko zna koji put pomirila sam se sa sudbinom i prihvatila život takav kakav je.
I nije tako strašno u školi bez njega, kako sam na početku mislila da će biti. Ponekad ga vidim, ali, osim divljenja prema njegovom zgodnom telu, ne osećam ništa više.

Uloguj se da bi vidio ostatak sadržaja.Molimo . Nisi član? Pridruži Se

Možda vam se svidi

Leave a Reply

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.