Sumorni dani
11.09.1990.
Sve je prošlo. Ne sećam se više ničega. Praznina je u meni. Taj profesor zbog kojeg sam tako mnogo očajavala ne nedostaje mi više. Po ko zna koji put pomirila sam se sa sudbinom i prihvatila život takav kakav je.
I nije tako strašno u školi bez njega, kako sam na početku mislila da će biti. Ponekad ga vidim, ali, osim divljenja prema njegovom zgodnom telu, ne osećam ništa više.
