Novo radno mesto
Novi posao. Nakon dugo, dugo vremena. Svakodnevno putovanje do posla i nazad i devetosatni rad, čini ukupno 11 sati odsustva od kuće, i nije baš posao snova, ali nisi u situaciji da biraš. Posao je iz domena tehničke podrške, gdje se služiš sa dva-tri jezika, i pružaš suport radnicima na kasama u dva velika lanca prodavaonica.
Jedan od lanaca se bavi prodajom ženske odjeće i postoje u Norveškoj, Švedskoj, Finskoj i Danskoj. Drugi lanac se bavi prodajom raznih artikala, od igle do lokomotive, a postoje u Švedskoj i Norveškoj.
Sistemi kasa su, na izgled prilično jednostavni, to je u principu jedan računar sa srezanim operativnim sistemom (Windows Embeded) i softwareom za skeniranje robe, naplaćivanje i ispisivanje računa. Od opreme tu je, naravno, ekran, čitač kreditne kartice, skener za očitavanje koda robe i printer za ispisivanje računa. Još će biti potrebno neko vrijeme kako bi se sve povezalo i razumjelo kako funkcioniše, ali počeo si sa jednostavnim zadacima. Na kraju krajeva, postoje i druge linije naprednijih tehničara kojima možeš eskalirati zadatak.
Druga vrsta podrške za koju smo zaduženi je firma koja se bavi održavanjem željeznica. Nisu ti baš favoriti kad nazovu, jer imaju širok diapazon mogućih problema, kako na računaru, tako i na mobitelu. U fazi si opšteg učenja i razumijevanja kompletnog sistema poslovanja, specifičnih programa, vrste korisnika i najuobičajenih incidenata. Snalaziš se. Ili jednostavno proslijediš dalje. Sve je još novo.
Inače, ništa drugo se ne mijenja. Zaglavljen si u godinama, obavezama, razmišljanjima. Mnogo je zidova u koje udaraš, spotičeš se, stenješ i uzdišeš i ponovo uzdižeš svako jutro na posao. Znaš da bi trebao da pjevaš da razbiješ te nakupnine energetskih čvorova u sebi, ali ništa ne izlazi iz tebe. Na poslu pričanje sa strancima, kod kuće domaće ćutanje.
Rado bi bio bolji roditelj, ali potomak je u svom filmu, ima svoju rutinu, u koju se baš i ne uklapaš. Ponekad dodje kad i kod njega energetski čvorovi dostignu tačku pucanja, da mu ublažiš potres. Onda ga umiriš i mirno zaspi. Kad bi tako htio češće da se otvara, možda bi bilo drugačije, ali moraš da budeš strpljiv sa tinejdžerima.
Rado bi šetao tržnim centrima sa rukama punim vrećica kupljenih stvari. Priuštio bi sve ono za čim žudiš. Htio bi biti i bolje dijete svojoj majci, bolji rodjak, bolji čovjek. Pomagao bi drugima, ali još uvijek se samo gušiš u vlastitoj podnošljivoj teškoći življenja.
