Netrpeljivost

Danas mi je tačno 19 godina i 9 meseci. Vreme leti. Žao mi je što je tako, a, ipak, svaki dan želim da mi što pre prodje jer mi je dosadno. I, šta sad? Ima li tu ikakve logike? Šta je, u stvari, vreme? Dok ideš u školu želiš da ti minuti i časovi što pre prodju, kad ideš na posao želiš da ti radno vreme što pre prodje, i onda, jednom, kad se osvrneš u prošlost bude ti teško što vreme tako brzo prolazi. Jednostavno ti se čini da si mnoge stvari propustio , da to prohujalo vreme nisi odživeo onako kako si želeo. Čini ti se da si sve greške iz prošlosti mogao izbeći i biti nepogrešiv u obavljanju mnogih poslova.

U čemu je smisao života? U čekanju da ti dan što pre prodje i da posle žališ za njim? Ha,ha,ha! Ako nekad poželim da mi ovi dosadni dani što duže traju biće to zbog onih kojima su dani odbrojani i koji se svaki dan nadaju smrti. Uostalom, zar i svima nama nisu dani odbrojani? Samo što ne znamo kad će ko umreti. Neko pre, neko kasnije, isto se piše, i na isto se svodi. Princip je isti, ostalo su nijanse.