Moćna hrana za mozak – smanji rizik od nastanka Alzhajmera



Rezime videa:

Da biste smanjili rizik od nastanka Alzhajmerove bolesti (demencije) i uopšte poboljšali stanje organizma:

  1. Jedite obojeno voće i povrće svakodnevno: borovnice, grejpfrut, brokulu i t d (ljubičasto voće!) za bolje pamćenje
  2. Uzimajte vitamin E da se riješite slobodnih radikala iz mozga, ali ne preko pilula nego iz voća kao što su orašasti plodovi / sjemenke (samo nekoliko , koliko može stati u šaku), zatim špinat, mango, itd.
  3. Smanjite trans-masnoće iz hrane kao što su krofne, peciva (lisnato tijesto) i zasićene maste iz slanine, mesa, sira/mliječnih proizvoda.
  4. Reducirajte metale poput željeza i bakra. Ne koristiti željezne tave/tiganje.
  5. Vježbajte: ništa pretjerano, brzo hodanje tri puta sedmično, do 40 minuta svaki put je dovoljno.

Radite ovo gore i smanjićete rizik od Alzhajmera za 80% čak i ako ste genetski u zoni rizika.

Transkripata, automatski prevod:

Prevodilac: Peter van de Ven Recenzent: Denise RQ
00:07
Hvala vam što ste mi se pridružili.
00:09
Dana 8. februara 2012, moj otac je preminuo.
00:15
Istina je da je tog dana njegovo srce prestalo da kuca.
00:20
Moj otac je umro godinama ranije.
00:23
Počelo je sa propustom memorije,
00:26
i kako je vreme prolazilo, njegovo se pamćenje sve više i više srušilo,
00:29
i stigao je do tačke u kojoj nije znao
00:31
svoju decu koja su došla da ga vide.
00:34
Njegova ličnost se promijenila,
00:36
i njegova sposobnost da se brine o sebi potpuno je nestala.
00:39
I …
00:42
Ako biste mogli napraviti popis svih stvari koje bi vam se mogle dogoditi,
00:47
poslednja stvar na vašoj listi, na samom dnu liste,
00:50
najmanje što je Alzheimerova bolest,
00:53
jer kada izgubite pamćenje, izgubite sve.
00:57
Izgubili ste sve koji su vam bili važni.
01:00
Ako možete pogledati u mozak osobe koja ima ovu bolest,
01:04
ono što vidite je da između moždanih ćelija postoje ove neobične strukture.
01:12
Iz ćelija izlazi beta-amiloidni protein,
01:16
i akumulira se u ovim malim strukturama sličnim lopticama
01:20
koji su ispred vas, na mikroskopskom poklopcu.
01:24
Ne bi trebali biti tamo,
01:26
i oni su znak Alchajmerove bolesti.
01:30
Ova bolest pogađa oko polovine Amerikanaca sredinom 80-ih.
01:33
Možete reći svom doktoru,
01:35
“U redu, ne želim to. Šta mogu da uradim da to zaustavim?”
01:39
Vaš doktor će reći: “Pa, starost i genetika.”
01:43
Postoji gen – zove se APOE-4 alel.
01:47
Ako imate ovaj gen od jednog roditelja, rizik je utrostručen;
01:51
ako ste ga dobili od oba roditelja,
01:53
Vaš rizik je 10 do 15 puta veći nego što je bio ranije.
01:57
Koji je odgovor? Nabavite nove roditelje?
02:00
Ne, mislim da ne. To nije to.
02:03
Dakle, žao mi je: to je starost, to su geni, period, to je to;
02:06
ne postoji prokleta stvar koju možete samo čekati da se to desi.
02:09
Ili možda ne.
02:11
U Čikagu su istraživači započeli nešto što se zove
02:13
Chicago Health and Aging Project.
02:15
Ono što su uradili bilo je da su pogledali šta ljudi u Chicagu jedu.
02:19
Uradili su veoma pažljive dijetetske zapise u stotinama i stotinama ljudi,
02:23
i onda su počeli da vide ko, kako godine prolaze,
02:27
ostao je mentalno jasan i razvio demenciju.
02:32
Prvo što su uključili
02:34
bilo je nešto o čemu sam znao kao klinac koji je odrastao u Fargo, North Dakota –
02:38
Moja mama je imala petoro djece, mi smo otrčali u kuhinju do mirisa slanine.
02:42
Moja mama bi uzela viljušku,
02:44
i stavila bi ga u tavu i izvukla vruće trake od slanine
02:48
i stavi ih na papirni ručnik da se ohladi,
02:50
i kad bi sva slanina bila iz tave, pažljivo bi podigla tu vruću posudu
02:56
i sipajte mast u posudu da je sačuvate –
02:58
to je dobra mast za slaninu, ne želite to izgubiti!
03:01
Moja majka bi uzela tu teglu,
03:03
i ona će to staviti
03:05
ne u frižideru, ali je stavila na policu,
03:09
jer je moja majka znala da se mast sa slaninom hladi,
03:12
šta se s njom događa?
03:13
Stvrdnjava se.
03:14
I činjenica da je čvrsta na sobnoj temperaturi
03:17
je znak da je mast sa slaninom napunjena zasićenim mastima, lošim mastima.
03:22
Već dugo znamo da to podiže kolesterol,
03:25
i ima mnogo masti u slanini.
03:27
I usput, sledećeg dana,
03:28
vratila bi je u tavu i pržila jaja u njoj;
03:31
neverovatno je da je ijedna od njene dece živela u odrasloj dobi.
03:34
Tako smo živeli.
03:35
Izvor broj jedan zasićenih masti zapravo nije slanina,
03:38
to su mlečni proizvodi, sir i mleko, i tako dalje;
03:41
a meso je broj dva.
03:43
U Chicagu, neki ljudi su jeli relativno malo zasićenih masti,
03:46
oko 13 grama dnevno,
03:48
drugi su jeli otprilike dvaput toliko,
03:50
i istraživači su samo pogledali ko je razvio Alzheimerovu bolest.
03:54
Mogu li vam pokazati brojke?
03:56
Evo niske grupe, a tu je i visoka grupa.
03:58
Drugim rečima, ako izbegavate lošu mast, rizik je bio prilično nizak,
04:02
ali ako ste se uvalili u sir i trake od slanine,
04:05
Vaš rizik je bio dva, tri ili više puta veći,
04:10
Onda nisu gledali samo na zasićene masti,
04:12
pogledali su masnoću u krofnama i kolačima;
04:15
znate šta je to, to su trans masti koje ćete videti na etiketama.
04:19
I tamo su našli isti uzorak.
04:23
Dakle, ljudi koji su skloni da izbegavaju zasićene masti i trans masti,
04:28
želeli su da ih izbegnu zbog razloga holesterola i bolesti srca,
04:32
ali izgleda da utiču i na mozak.
04:35
Zatim su istraživači u Finskoj rekli: “Čekaj malo, idemo dalje.”
04:39
Postoji stanje koje nazivamo blagim kognitivnim oštećenjem.
04:43
Vi ste i dalje sami – upravljate čekovnom knjižicom,
04:46
vozite, vaši prijatelji znaju da ste to vi
04:48
ali imate mentalne propuste, posebno za imena i za reči.
04:53
Doveli su više od 1.000 odraslih, imali su 50 godina,
04:56
i pogledali su svoje dijete.
04:58
Onda, kako je vreme prolazilo, gledali su da vide
05:00
koji su razvili blago kognitivno oštećenje.
05:03
Neki od tih ljudi jeli relativno malo masti,
05:06
neki ljudi su jeli dosta,
05:07
a onda su pogledali u čije je pamćenje počelo propadati.
05:12
Pronašli su potpuno isti obrazac.
05:14
Drugim riječima, to nije samo: “Hoću li dobiti Alzheimerovu bolest?”
05:18
ali, “Hoću li imati samo problema sa starim pamćenjem?”
05:23
Pa, šta je sa tim genom, APOE-4 alelom
05:28
onaj koji vas osuđuje na Alzheimerovu bolest?
05:31
Onda su redidirali studiju i fokusirali su se samo na te ljude,
05:35
a neki od tih ljudi jeli relativno malo masti,
05:38
neki ljudi su jeli više,
05:39
i–
05:41
…Upravo isto.
05:43
Drugim riječima, ako izbjegavate loše masti,
05:45
čak i ako imate gen,
05:49
rizik od problema sa pamćenjem smanjen je za 80%.
05:54
A ovo je moja najvažnija stvar:
05:56
geni nisu sudbina.
06:00
Hajde da još jednom pogledamo te plakete.
06:02
Znamo da postoji beta amiloidni protein, ali ima i gvožđa i bakra.
06:07
Metali u mom mozgu?
06:09
Tako je, u hrani su metali i oni ulaze u mozak.
06:14
Sada razmislite o ovome: Imam lonac od lijevanog željeza,
06:17
imali smo roštilj u dvorištu, a nedelju dana kasnije, sećam se,
06:21
“Oh …
06:22
Ostavio sam tavu na stolu za piknik, a prošle nedelje je padala kiša.
06:26
Šta se desilo sa mojom tiganjom?
06:28
To je zahrđalo, a ta rđa je oksidacija.
06:31
Ili uzmete novi sjajni novčić, i da li ostaje sjajan zauvijek?
06:34
Ne, i oksidira.
06:37
Pa, željezo i bakar oksidiraju u vašem tijelu,
06:43
i kako to rade,
06:44
oni uzrokuju proizvodnju onoga što se naziva slobodni radikali.
06:47
Čuli ste za slobodne radikale:
06:49
slobodni radikali su molekuli
06:51
koji plivaju u vašem krvotoku,
06:53
i ulaze u mozak, i ponašaju se kao iskre
06:56
taj šav kroz veze između jedne ćelije i sledeće.
07:00
Dakle, kako se to dešava?
07:02
Gde dobijam sve ovo gvožđe? Gde dobijam sav taj bakar?
07:05
Kako to može biti?
07:06
Koliko ljudi ima tavu od lijevanog željeza?
07:08
Daj da vidim ruke.
07:09
Ako je to vaš jednom mjesečni tanjur, ja ću reći, “Koga briga?”
07:14
Ali, ako je to svaki dan, dobijate gvožđe u hranu,
07:17
i to je više gvožđa nego što vaše telo treba.
07:20
Ili bakrene cevi. Ko ima bakarne cevi?
07:23
Ta voda sedi u bakarnim cijevima cijelu noć,
07:27
i ujutro ulazi u aparat za kafu,
07:30
i piješ taj bakar,
07:31
dobijate više nego što vam je potrebno,
07:33
i počinje da proizvodi te slobodne radikale koji idu u mozak.
07:36
Ako ste jeli meso, posebno jetre,
07:39
u tim namirnicama ima i gvožđa i bakra.
07:41
A mi smo mislili: “Zar to nije sjajno?”
07:44
dok smo shvatili da je gvožđe mač sa dve oštrice.
07:48
Treba ti malo, ali ako imaš previše,
07:52
postaje toksičan.
07:54
Vitamini.
07:55
Proizvođači vitamina stavljaju vitamin A i vitamine B,
07:58
i vitamin C, i vitamin D.
08:00
I onda bacaju gvožđe i bakar, misleći: “Pa, trebaju ti ovo”.
08:04
ne prepoznajući da već uzimaš dovoljno hrane,
08:07
i ako je dodaju u vaš dodatak, postajete previše.
08:13
OK, šta ja to govorim?
08:14
Ono što govorim je, osim činjenice da su zasićene masti i trans masti
08:19
će povećati naš rizik, ovi metali će, takođe,
08:22
i uzrokuju stvaranje iskri u mozgu,
08:25
slobodni radikali koji formiraju taj šav kroz veze.
08:28
Ako je to slučaj, onda mi treba aparat za gašenje požara.
08:31
I mi imamo jedan, i zove se vitamin E.
08:34
Vitamin E je u špinatu, a mango je,
08:38
a posebno u orašastim plodovima i sjemenkama.
08:40
I u Chicagu,
08:42
neki ljudi jedu malo toga, a neki jedu mnogo toga,
08:45
a lepota ovoga je da je vitamin E antioksidant:
08:49
izbacuje slobodne radikale.
08:51
Dakle, ako je istina ono što govorim,
08:53
zatim ljudi u Chicagu koji su jeli samo malo vitamina E
08:58
bio bi mnogo veći rizik od ljudi koji su mnogo jeli,
09:01
i to je upravo ono što je istraživanje pokazalo.
09:06
Ljudi dobijaju osam miligrama dnevno vitamina E
09:08
smanjiti rizik od Alzheimerove bolesti za oko pola
09:11
u poređenju sa ljudima koji dobijaju manje od toga.
09:14
Hmm, OK, kako ću to dobiti?
09:17
Vrlo je, vrlo lako: otrči u trgovinu i samo kupi bocu tableta vitamina E.
09:21
Ne, ne mislim tako, i evo zašto.
09:24
Priroda ima osam oblika vitamina E.
09:27
Ugrađena je u orahe i sjemenke,
09:31
ali ako ga stavim u svoju dopunsku pilulu,
09:34
Mogu legalno nazvati vitamin E ako ima samo jedan oblik.
09:38
A ako jedete previše jednog oblika vitamina E,
09:41
smanjuje apsorpciju svih ostalih.
09:45
Dakle, želite da je dobijete iz hrane;
09:47
to je forma koju nam je priroda osmislila,
09:49
i to je forma s kojom smo evoluirali.
09:51
Možemo ići korak dalje.
09:54
Oh, usput, zaboravio sam ti reći.
09:56
Koliko treba da imam?
09:57
Ako stavim orahe ili sjemenke na dlan,
10:01
do trenutka kada udari u vaše prste, to je samo jedna unca,
10:04
i to je oko pet miligrama vitamina E, upravo tamo.
10:06
Trik je: nemojte ga jesti;
10:09
jer ako znate, znate šta se dešava.
10:11
Ako imate te slane bademe, a vi ste ih pojeli:
10:14
ponovo napuniš ruku, a onda opet jedeš.
10:17
Ima nešto o slanim indijskim oraščićima i bademima, je li to samo ja?
10:20
Ima nešto u njima, oni se na neki način malo naviknu.
10:24
Dakle, nemojte to raditi, to će biti mnogo više nego što vam je potrebno.
10:26
Odgovor im izlijte u ruku,
10:29
i onda ih srušite i stavite na salatu,
10:33
ili ih stavite na zobenu kašu, ili na palačinke, ili nešto.
10:36
Koristiti ih kao aromu a ne kao užinu,
10:39
onda ćeš biti u redu.
10:40
U redu, istraživači sa Univerziteta Cincinnati
10:43
otišao je korak dalje.
10:45
Ne samo zasićene masti, ne samo trans masti, ne samo vitamin E, \ t
10:48
ali oni rekoše:
10:51
“Šta je sa bojom?”
10:53
Pogledajte borovnice i grožđe: ta boja je dramatična.
10:58
A boje borovnica nisu tu samo da bi ih učinile lepim,
11:01
oni se zovu antocijanini.
11:04
Oni su doveli grupu pojedinaca u istraživačku studiju:
11:08
prosečna starost: 78, i svi su već imali problema sa pamćenjem.
11:13
A ono što su od njih tražili je da imaju sok od grožđa, pintu dnevno.
11:17
Šolja ujutro, šoljica noću.
11:19
Tri mjeseca kasnije, testirali su sve,
11:22
i njihovo pamćenje je bilo bolje, i njihovo pamćenje je bilo bolje.
11:25
Tri mjeseca?
11:27
To zvuči previše lako. Kako to može biti?
11:29
Razmislite o tome: grožđe ima težak život.
11:32
Grožđe mora sjediti na lozi, cijeli dan pod suncem,
11:36
i izložena elementima, i nema zaštitu.
11:40
Ili to?
11:42
Ta ljubičasta boja, ti antocijani
11:45
su moćni antioksidansi, baš kao i vitamin E,
11:49
ali oni su oblik grožđa,
11:51
i ako ih konzumirate, oni ulaze u vaš krvotok.
11:55
Ako je to istina, to ne mora biti grožđe,
11:57
to može biti bilo šta što ima tu boju.
12:00
Kao borovnice.
12:01
Dakle, nazad u laboratoriju:
12:03
u novu grupu pacijenata, došli su, svi su imali problema sa pamćenjem.
12:06
I tri meseca na soku od borovnice,
12:09
Njihovo pamćenje je bilo bolje, njihovo pamćenje je bilo bolje.
12:13
Sada, moral ove priče nije da imamo grožđe i borovnice,
12:16
i sok od borovnice, i sok od grožđa.
12:18
Ne, odgovor je boja.
12:20
Ako pogledate šarenu hranu, postoji važna lekcija za nas.
12:24
Ulazite u trgovinu,
12:26
i od stotinu metara dalje, gledajući odeljenje za proizvodnju,
12:30
možete prepoznati beta-karoten,
12:34
likopen, antocijanini.
12:37
Vaša mrežnjača ih može otkriti
12:38
jer to je narandžasta boja mrkve, ili crvena boja paradajza,
12:43
ili ljubičasta boja grožđa.
12:46
I mozak vam kaže da su lepi, atraktivni,
12:50
možete prepoznati antioksidanse, privučeni ste njima.
12:53
Dakle, 2009. godine, moja organizacija,
12:55
Komitet lekara za odgovornu medicinu,
12:58
otišao u Ministarstvo poljoprivrede.
13:00
Rekli smo: “Ovo je važno. Hajde da bacimo piramidu.”
13:03
Piramida je bila lijepog oblika,
13:06
ali je imala mesnu grupu, i imala je grupu mliječnih proizvoda,
13:10
uprkos činjenici da ljudi koji ne jedu meso ili mlečne proizvode
13:13
bilo je zdravije od ljudi koji ih jedu.
13:16
Isto tako, ko svejedno jede piramidu?
13:19
Jedemo sa tanjira.
13:20
Dakle, smislili smo tanjur koji je rekao
13:22
voće, i žitarice, i mahunarke – to je grupa pasulja – i povrće,
13:26
to bi trebale biti spajalice.
13:28
Pa, mi smo to dali u USDA 2009. godine i nismo čuli od njih.
13:33
Tako smo 2011. godine tužili saveznu vladu,
13:36
Komitet lekara podneo je tužbu protiv USDA,
13:39
jednostavno za izazivanje odgovora.
13:41
I da li ste videli šta je sa američkom vladom objavila 2011. godine?
13:44
Ne uzimam nikakvu zaslugu za to,
13:46
ali ovo je sada politika vlade SAD-a, zove se MyPlate,
13:50
i izgleda na neki način slično
13:52
na ono što smo im poslali nekoliko godina ranije.
13:54
Voće, žitarice i povrće,
13:56
i imaju tu stvar koja se zove ‘proteinska grupa’.
14:00
Proteinska grupa može biti meso,
14:03
ali to mogu biti pasulj, tofu, ili orašasti plodovi, ili bilo šta što je bogato proteinima,
14:06
ne mora biti meso.
14:08
U stvari, više ne postoji grupa za meso u federalnim smjernicama.
14:12
Tamo je mljekarska grupa, ali po njihovoj zaslugi, sojino mlijeko je važno.
14:16
Dakle, stvari se poboljšavaju.
14:19
Do sada, o čemu smo razgovarali
14:20
bježi od zasićenih masti, to je u siru, slanini i mesu;
14:25
bježanje od trans masti i grickalica;
14:27
imate vitamin E i šarene namirnice;
14:30
i još jedan korak.
14:33
Nije sva hrana, ima nešto za reći o vježbi.
14:36
Na Univerzitetu Ilinois,
14:38
istraživači su doveli veliku grupu odraslih, njih 120,
14:41
i rekli su, žustra šetnja, tri puta nedeljno.
14:45
Nakon godinu dana, svi su otišli u laboratoriju na skeniranje mozga.
14:50
Izmerili su hipokampus
14:52
koji je u centru mozga, i to je sedište pamćenja:
14:56
odlučuje šta treba prepustiti u sjećanje,
14:58
i šta ne treba propustiti.
15:01
Ispostavilo se da je ovaj organ,
15:03
koji se postepeno smanjuje kod starijih odraslih osoba,
15:05
iznenada prestao da se smanjuje.
15:08
Vježbači su pronašli
15:09
da je njihov hipokampus bio malo veći,
15:12
i malo veći, i malo veći,
15:14
bilo je kao da vreme ide unazad: obrnuto je smanjivanje mozga,
15:17
i na testovima memorije, učinili su znatno bolje.
15:21
Dakle, smislio sam svoj plan vježbanja.
15:24
Hteo bih da vam ga predstavim, ovo radim tri puta nedeljno.
15:26
Dolazak na aerodrom što je kasnije moguće,
15:29
nosite masivni teški prtljag i samo trčite za avion.
15:32
(Smeh)
15:34
Na Univerzitetu u Ilinoisu su imali svoje ideje,
15:37
i njihova ideja je bila malo jednostavnija.
15:40
Uradite deset minuta hoda, i to tri puta nedeljno.
15:44
A onda, sledeće nedelje, napravimo 15-minutnu šetnju,
15:47
i nedelju nakon toga, 20.
15:49
Sve što su uradili bilo je da dodaju pet minuta nedeljno do 40 minuta.
15:53
I 40-minutna živa šetnja
15:56

  • ovo nije trka, ali je dobra brzina –
    15:59
    40 minuta, tri puta nedeljno
    16:01
    je sve što je potrebno da bi se poboljšalo pamćenje i obrnuto smanjenje mozga.
    16:05
    Veoma jednostavno.
    16:08
    Ono što želim da uradim je da se vratim u prošlost,
    16:12
    i želim da sednem sa ocem,
    16:14
    i želim da kažem: “Tata, saznao sam nešto zaista važno.
    16:17
    Možemo promijeniti našu ishranu,
    16:19
    ne treba nam taj sir i slaninu.
    16:21
    Postoji mnogo zdravih stvari koje možemo jesti.
    16:23
    Donosimo šareno povrće i voće,
    16:26
    napravimo ih dijelom našeg svakodnevnog sajma.
    16:28
    Povežimo tenisice, vežbajmo zajedno.
    16:32
    Za njega je prekasno.
    16:35
    Ali nije kasno za tebe.
    16:37
    Ni meni nije kasno,
    16:39
    i ako iskoristimo ono što smo sada naučili
    16:44
    o tome kako možemo zaštititi naš mozak,
    16:46
    onda će možda porodice moći da ostanu zajedno malo duže.
    16:51
    Puno vam hvala.

Uloguj se da bi vidio ostatak sadržaja.Molimo . Nisi član? Pridruži Se

Možda vam se svidi