Eskivaža

Kad bih se samo jedno jutro probudila vesela i sretna! Kad bih bar na časak bila bezbrižna i mislima neopterećena! Ne! Svako jutro budim se sa sumornim izrazom lica, zamišljena i zabrinuta. Verovatno sam i u snu namrštena, napeta i verovatno i u snu razmišljam. Neprestano razmišljam, i na javi i u snu. Nemam baš puno koristi od tog silnog razmišljanja, ali šta mogu kad je mozak na to navikao. To je neki oblik droge – droge mozga, kad nemaš snage da se odupreš toku misli koji kao neka bujica neprestano navaljuje.