Doba virusa

Pisati, to je jedino ostalo. Istresi sve što imaš, iako si možda prazan. Dani liče jedan drugom kao jaje jajetu. Pandemija koronavirusa je još u toku, i svi smo zaledjeni u vremenu. Više se ne opiremo toliko, prihvatili smo stanje kakvim su nam ga predstavili: Koronavirus odnosi žrtve, bolnice su opterećene.

I u jednoj Švedskoj koja jedva da ima 10 miliona stanovnika, padaju žrtve, mnogo više njih nego u drugim nordijskim zemljama. Bar sudeći po statistici. Mediji nas izludjuju sa kontradiktornim vijestima, dokaz opšteg nesnalaženja. Teoretičari zavjere takodje doprinose konfuziji. Strategija funkcioniše, strategija možda ne funkcioniše, saznaćemo za par godina. Virus se brzo širi, virus se ne širi tako brzo, pušači su ugroženi, pušači rjedje obolijevaju, desetine firmi rade na vakcini, vakcina možda nikad neće biti efikasna. I tako te vijesti…

Ne vjeruješ bližnjem svome, više nemaš kontakata, fizičkog dodira. Gledaš rodjeno dijete kako ga nezadovoljstvo obuzima, bijes, i energičnost koje nema gdje da istrese. Potpuno novi uslovi života su na snazi. Ideš na posao od kuće, učiš iz spavaće sobe preko malog ekrana. Video konferencije. Mnogo tipkanja po tastaturi.

Ako si nezaposlen, imaš izbora da gledaš filmove, i serije, da se socijaliziraš na mrežama, da spremaš hranu. Ponekad izadješ. I čekaš da sve prodje. A novi dan donosi novu statistiku koja se ne mijenja.

Možda da otvoriš još jedan FB račun sa potpuno drugim sastavom prijatelja. Što više njih kako bi im možda nešto promovisao. Par Twitter naloga. Mnogo email adresa. Mnogo websajtova.

U nekom uglu postoji i duhovna sekcija, nastojiš se skoncentrisati, pokušavaš se otrgnuti lošim navikama, jer to se sugeriše. Kako znati da je osoba osviještena..? Pa, ako je opuštena, ako nije zatočenik uma i koncepata, obična osoba koja brine o sebi, svojoj prehrani, svom tijelu… koja ti kaže da dišeš i da znaš da to radiš.