BA

Domovina, školski dani, okupacija, ratni zapisi

  • BA

    Razmišljanje 25 sati na dan

    Subota. Prolaze dani. Kad me neko pita šta radim, kažem da starim. Čudim se kako mi se nije počelo dimiti iz glave od silnog razmišljanja. Mislim, mislim, mislim. Sve iznova, 25 sati na dan. Sve iste, glupe misli zaposjele su moju tikvu već dugo vremena. You need to be logged in to view the rest of the content. Molimo Log In. Nisi član? Pridruži Se

  • BA

    Život curi

    Ponedeljak. U običaju je da se kaže: život teče dalje. U mom slučaju on zuri kroz neku cjevčicu, a to, priznaćete, i nije neki tok. Ne nadam se više ničemu boljem jer to sada ni jednom nije dolazilo. Beznadje, beznadje… Kako da ubrzam ovaj životni tok i da što pre stignem do rešenja, do spasenja? Besmisleno je ovo življenje i zašto ga odugovlačiti kad je već takvo. Sve uvek isto, sve uvek monotonija. Poludeću, čekajući bolje dane. Zato, ne nadam se više ničemu, prepuštam se sudbini… You need to be logged in to view the rest of the content. Molimo Log In. Nisi član? Pridruži Se

  • BA

    Ostavljena

    Ova bilježnica mi je jedina uteha u ovo vreme beznadja, besmisla i traganja. Ne nadam se više ničemu. Sreća namenjena mom životu odavno je istrošena. Dok sam išla u školu i bilo je nečega, neke nade u bolji život i uspeh. Sada nema ničega i tako mi je teško zbog toga. Čemu da se nadam? Sve je propalo u vodu, svi snovi, nadanja, nestali su. Kuda dalje i kako? Za šta da se borim? Živim bez veze i smisla, lutam u mislima. Uvek se gubim u zavrzlamama svoga razmišljanja i ne uspevam da se izvučem i nadjem izlaz. Ni najmanji smisao svog budućeg života ne pronalazim. Čime da se bavim…

  • BA

    Otac i brat

    Petak. Moji se dani dele na manje i više teške. Laki ne postoje. Oni više teški zaliveni su sa nekoliko litara suza, a manje teški su bez suza, al’, ipak, teški. Čini mi se da mi nikad nije bilo gore. Svako novo shvatanje  donosi hiljadu suza i sve više sam svesna da ovde nema mesta za mene. Nema mesta za Jasminu kakvu zamišljam. Jedino da se promenim, ali to ne dolazi u obzir. You need to be logged in to view the rest of the content. Molimo Log In. Nisi član? Pridruži Se

  • BA

    Glupiranja i griže savjesti nakon njih

    Nedelja. Eto, vjerni moji čitaoci, to je bila intimna prepiska mog vlastitog pisma koje želim uputiti svojoj bivšoj školskoj drugarici Ceci. Kažem, bivšoj jer više ne idemo u školu, a kažem drugarici, jer nikad nismo postale nešto više od toga, nikad nismo bile prijateljice. No, bez obzira na to, ona mi je bila jedina drugarica, te sam vezu s njom i dalje nastavila, sad u ovim burnim danima gradjanskog rata. Njeno pismo unelo je u moj turobni život malo svetlosti i osveženja. Pomislih: nisam potpuno izgubljena i zaboravljena. Njeno pismo me navelo na razmišljanje. Rekla sam sebi: “Eto, vidiš! Svi iz tvoje generacije su uspeli u nečemu, svi su se…