U potrazi za identitetom
Neki to zovu originalnost, individualnost, osobenost.. ono nešto što nas razlikuje od drugih, ono nešto što nas pokreće, ono nešto po čemu smo poznati, ono nešto na što samo mi mirišemo. Mnoge poznate ličnosti nas svakodnevno podsjećaju na to kako mi nismo pronašli “to nešto”, jer da jesmo, oni nam ne bi bili važni. Bili bismo u istoj ravni s njima, na istoj talasnoj dužini, svako u svojoj svrsi, bez veličanja ili omalovažavanja drugih…
Dugo već razmišljaš šta je to što tebe odlikuje, čime bi mogao da se svesrdno baviš, šta je to što cijelo tvoje biće ispunjava.. ali, još uvijek ne želiš da ostaviš sve šarolike mogućnosti. Mogao bi da pišeš, mogao bi da crtaš, mogao bi da se baviš kompjuterima, mogao bi kreiraš video sadržaj, mogao bi imaš profil na svakoj društvenoj mreži i .. dangubiš po čitave dane. Jer, posvetiti život samo jednoj toj stvari što čini tvoju svrhu u ovom životu čini se nedostatnom. Ali, ipak, žudiš za njom. Rado bi i ti bio neko odredjen, definisan.
Identitet! Zašto je tako teško pronaći svoj original života? Pa, uspio si da svoj ego izbalansiraš, znaš kako funkcinišu misli i osjećaji, odavno ti je život postao lakši kako znaš da ti drugi ne mogu ništa, ako vladaš sobom. Život si prihvatio onakvim kakav jeste, ne očekuješ više ništa, nada ti nije u jelovniku. ne tražiš utočište u imaginarnim kreacijama koje drugima izgledaju tako stvarno i neophodno kao vazduh… ti znaš da si sam, i da se sve dešava u tvojoj svijesti. Ako bi pronašao “to nešto” izašao bi iz ormara, pojavio se na svjetlo dana, i svima rekao “Evo me, to sam JA!” Ne JA kao lažna struktura koju umišljaš, već JA, pravi, nepatvoreni, jedini.
Tako, ostaje ti da i dalje testiraš mnoštvo opcija, pružena ti je prilika da se dokažeš kao student, kao radnik, kao roditelj, kao čovjek. Možda je ovo posljednje ono što bi trebalo biti prioritet, jer biti čovjek – to je najteže.
