Prilično si izgubljen. Pred očima ti se odigrava život na velikoj sceni, a ti sve posmatraš iz svog, ma koliko ti se činilo velikog, ipak, relativno skučenog kruga znanja i imanja što si uspio da prikupiš za svoga boravka na Zemlji. Mnogo je tih nagomilanih, a nepotrebnih i stvari i ideja, koje bi kao smeće trebalo (od)baciti, ali ti se teško od njih odvojiti, vezan si… Iz nekog razloga gomilamo stvari koje nam ne trebaju. Tako se valjda osjećamo sigurnije, osjećamo da smo nešto radili, da smo bili dio nečega… gle, pa tu je dokaz! Razmišljaš, šta ostavljaš iza sebe. Ljudi umiru, niko nije permanentan na ovom svijetu. Pa, bio si…