Kad bih se samo jedno jutro probudila vesela i sretna! Kad bih bar na časak bila bezbrižna i mislima neopterećena! Ne! Svako jutro budim se sa sumornim izrazom lica, zamišljena i zabrinuta. Verovatno sam i u snu namrštena, napeta i verovatno i u snu razmišljam. Neprestano razmišljam, i na javi i u snu. Nemam baš puno koristi od tog silnog razmišljanja, ali šta mogu kad je mozak na to navikao. To je neki oblik droge – droge mozga, kad nemaš snage da se odupreš toku misli koji kao neka bujica neprestano navaljuje. You need to be logged in to view the rest of the content. Molimo Log In. Nisi član?…

21.00 O, kako se lako ruše moji snovi. Momak koji mi toliko znači pune 4 godine, u stvari je potpuno bezvredan. U mom prisustvu, moja ga drugarica naziva svojim i nesvjesno mi nanosi bol. Naravno, to je šala, ali zar baš on, baš momak kog sam izabrala služi curama za spravljanje šala? Zar je momak koji je bio oličenje mojih snova, kojeg sam uvijek zamišljala i planirala za svoju budućnost tako nesigurna osoba da ga svaka može zezati. Bilo bi mi, ipak, lakše da se to nije dogodilo u mom prisustvu. Ovako dotični mladić gubi sjaj u mojim očima i sa razočaranjem (i žaljenjem) konstatujem da nije jaka ličnost kakva…

Nova godina, kao što joj i priliči, unela je malo novine u moj život. Odakle da krenem, kad toliko toga želim da napišem? You need to be logged in to view the rest of the content. Molimo Log In. Nisi član? Pridruži Se

Nedelja. Prolaze dani i sati, odlaze nepovratno, a ja kao da sve sanjam. Ne mogu da idem u korak s vremenom koje se samo uludo troši. Kažem. sve je to ludo potrošeno vreme, a ne nalazim načina da radim nešto korisno, da budem zadovoljna i više ne patim ovoliko. You need to be logged in to view the rest of the content. Molimo Log In. Nisi član? Pridruži Se

You need to be logged in to view this content. Molimo Log In. Nisi član? Pridruži Se

Ova bilježnica mi je jedina uteha u ovo vreme beznadja, besmisla i traganja. Ne nadam se više ničemu. Sreća namenjena mom životu odavno je istrošena. Dok sam išla u školu i bilo je nečega, neke nade u bolji život i uspeh. Sada nema ničega i tako mi je teško zbog toga. Čemu da se nadam? Sve je propalo u vodu, svi snovi, nadanja, nestali su. Kuda dalje i kako? Za šta da se borim? Živim bez veze i smisla, lutam u mislima. Uvek se gubim u zavrzlamama svoga razmišljanja i ne uspevam da se izvučem i nadjem izlaz. Ni najmanji smisao svog budućeg života ne pronalazim. Čime da se bavim…

You need to be logged in to view this content. Molimo Log In. Nisi član? Pridruži Se

You need to be logged in to view this content. Molimo Log In. Nisi član? Pridruži Se