I, eto, šta da se kaže? Životari se. I, šta da vam pišem, ja, ta i ta, tako nesrećna i tako vesela devojka? U stvari, želim da pišem, samo ne znam o čemu. A znate što kažem, “nesrećna i vesela Jasmina”? Pa, zato što sam pred publikom vesela, kao bez ikakvih briga, a u duši tako nesrećna i smotana. Dobra gluma, zar ne? Šta ću, Bože moj? Ne mogu ništa promeniti. Šta sam ja? Jedan obični insekt u ovolikom svetu. I, šta ja sad mogu izmeniti i popraviti kad je sve, bar za mene, pokvareno i ništa mi se ne svidja, a ja tako sićušna… Ne , ne mari, idemo…