Elem, neki su dani reprize prethodnih, ali se ne mogu svrstati u onu deja vu kategoriju. Ustaneš kao zombi, jer si zijanio prethodnu noć i umjesto u 10 legao u pola 12, a samo supermenima i supervumenima je dovoljno 5 – 6 sati spavanja. Tebi nije. Mrziš sebe, mrziš i tu školu, mrziš pripremanje hrane koju ćeš jesti za ručak, mrziš misliti na fike, sjedenje za kompjuterom po cijeli dan sa slušalicama na ušima i očima prilijepljenim za ekran. Mrziš činjenicu da se tačno u 07.02 moraš nacrtati na bus-stanici, do koje ti treba tačno 4 minute da stigneš. Mrziš činjenicu da i, uprkos tome što je maj, još uvijek…