Sreda, 11.07.1990.

Sitna kišica pada od jutros. Skija joj se po živcima, jer ne podnosi tmurno vrijeme. Kad biste nju pitali kakvo vreme da bude svaki dan, ona bi bez razmišljanja rekla, nek’ uvek bude sunce i toplina. Sunce… Voli sunce i to u svakom pogledu, mada njeno lice izgleda uglavnom tužno i ne sija baš radošću i srećom. Ona kaže: “Volim sunce. Ali, kako sunce ne sija uvek i svakog dana, tako i život svakog čoveka nije uvek vedar i obasjan suncem. Tako je slučaj i sa mnom. Samo što, kad sam ja u pitanju, godina ima mnogo, mnogo više tmurnih dana nego sunčanih. Tome, dakako, i ja mnogo doprinosim, jer ne umijem sebi da olakšam i obasjam pojedine stvari koje me muče, a koje su gotovo nebitne.”