Razočarana

Eto, još jedna Nova godina je na pragu. Koliko će ih još proći, a da se ništa ne dogodi.Uh, što sam se razočarala u život. I, uopšte, sve u životu. Hej, kako sam bila naivna kad sam ono, pre nekoliko godina, maštala o boljem sutra, o lepom životu, sreći i ljubavi. Prerano sam zaključila da od toga neće biti ništa. Život je za mene previše surov i nepravedan. A kome da se požališ? Svako od tebe okreće glavu, ne želi da te sasluša, isto kao da si ti kriv što te sve ono najgore snašlo. Čak i Bogu da se požališ, ne bi te čuo.
Ono moje nekadašnje “bolje sutra” je ovo surovo danas. Ni dvadeset godina nemam, a već mi je sve odvratno. Zar ovako mlada treba da budem cinična i ironična prema životu, zar nema više radosti za mene?