Ostavljena

Ova bilježnica mi je jedina uteha u ovo vreme beznadja, besmisla i traganja. Ne nadam se više ničemu. Sreća namenjena mom životu odavno je istrošena. Dok sam išla u školu i bilo je nečega, neke nade u bolji život i uspeh. Sada nema ničega i tako mi je teško zbog toga. Čemu da se nadam? Sve je propalo u vodu, svi snovi, nadanja, nestali su. Kuda dalje i kako? Za šta da se borim? Živim bez veze i smisla, lutam u mislima. Uvek se gubim u zavrzlamama svoga razmišljanja i ne uspevam da se izvučem i nadjem izlaz. Ni najmanji smisao svog budućeg života ne pronalazim. Čime da se bavim da mi ne bude ovako dosadno i ubitačno? Razmišljam, razmišljam, a ništa od toga. Potrebno je nešto da radim, neprestano da radim, da se potvrdjujem, da budem korisna… Ali, šta?