O učenju Krišnamurtija

Svaki guru ili spiritualni učitelj je ostavio za sobom neki originalni metod ili sistem obećavši svojim sledbenicima, da će ukoliko ga budu praktikovali, postići prosvetljenje, slobodu, istinu i tome slično. Krišnamurti je, nasuprot tome, čitav svoj život propovedao protiv bilo kakvog sistema, učenja, tradicije i institucije. Upravo je naglašavao da «nema staze do istine” i slobode, niti je bilo, niti će je ikada biti. To je suština Krišnamurtijeve poruke. Jer, čim počnemo da sledimo autoritete, čim želimo da budemo nešto drugo od onoga što jesmo, već smo se udaljili od istine. Istinu nije model po kojem treba da se obinarjemo~niti je ona nešto što nam neko može dati. Moramo je sami otkriti, svako za sebe, ali ne čitajući različite knjige ili, pak, razmišljajući i donoseći zaključke na osnovu onoga što smo pročitali ili čuli, već pažljivo posma-trajući, kako svet oko sebe, tako i sebe u odnosu sa svetom.

Mi bismo želeli da nam neko kaže ko smo i šta smo, koji jc smisao života i šta treba da radimo u životu kako bismo psihološki bili sigurni. Um uvek želi da nade sigurnost u nekoj definiciji, u nekom šablonu. Ali živeti po dennicijL.pQ šablonu, ne znači biti siguran, već zarobljen. Covek je istinski slobodan tek kada je slobodan od svih definicija, od svih ograničenja uma, a to može biti jedino ako uči o sebi kroz samoposmahanje iz trenutka u trenutak. Po Krišnamurtiju, celokupno resenje svih naših problema je u posmatranju ili svesnosti bez izbora, bez namere, bez želje da se nešto promeni. Ako je naše posmatranje proces biranja, ako to radimo sa nekom namerom, ako pokušavamo nešto da promenimo ili očekujemo da će se nešto desiti kroz to posmotra nje, onda to uopšte nije posmatranje, već samo još jedan čin ega koji obavezno rezultira konfliktom i nezadovoljstvom.

Ne praviti izbor pre svega znači ne oklevali. Oklevanjc se dešava kada se poistovećujemo sa pojavama, kada jednoj stvari poklanjamo veću pažnju nego drugoj i na taj način blokiramo prirodan tok života. Tako se vezujemo u čvor, živeći glavom, a ne srcem. Kada ne delimo stvari na važne i nevažne, kada smo potpuno budni za svaki trenutak, u stanju smo da plovimo sa tokom života bez opiranja. Ako postavimo pitanje „kako to izvesti?” to znat i da nismo shvatili suštinu jer opet želimo da mi živimo život, umesto da se prepustimo, umesto da dopustimo da život živi nas. Onog trenutka kada pravimo izbor mi uplićemo ego, pokušavajući da ugrabimo život i lako nam on veČno izmiče kao pesak kroz prste. Prema tome, ne treba ništa menjati, dovoljno je samo opustiti se sa poverenjem ili jednostavno biti svestan ovog trenutka onakvog kakav jeste. U toj svesnosti koja ne bira je istinska i jedina sloboda.
Zato prevodilac oseća da je za ovu knjigu neophodna samo jedna stvar – a to je svesnost, pažnja u pravom smislu te reči. U protivnom, dobija se utisak, kakav često oni manje pažljivi stiču o autoru – da je suviše intelektualan i nerazumljiv. Dakle, potrebno je samo da pažljivo pročitamo ovu knjigu i u tom slučaju smo Krišnamurtijevu poruku u potpunosti razumeli i primenili. Može se smatrati da je Krišnamurtijevo „učenje” na taj način prenešeno.
Zoran Denić

Ovo je predgovor knjizi “Zemlja bez staza” J. Krišnamurtija



Uloguj se da bi vidio ostatak sadržaja.Molimo . Nisi član? Pridruži Se

Možda vam se svidi