Imate li cilj, pišući knjigu svog života?

Pišete li knjigu svog života, i kako…?
Da li sporadično kao ja, krenem, zapišem nevažno, trenutni impuls, a ono stvarno, krucijalno, ostaje u kontekstu?

Razmiljeli smo se posvuda, online i ofline, a sve više online. Parčići nas su u emailovima, na socijalnim mrežama, na web-sajtovima, u našim svekolikim aktivnostima, izdašno koristeći nove mogućnosti.

Koliko je samo slika natrpano na tvrdim diskovima, koje ne stižeš ni pogledati, gomilaš sve više digitalija u “oblacima”, na nekim podvodnim, podzemnim i bogapitaj kakvim serverima, gdje tvoja intima briše digitalnu prašinu.
Znate li da svaka vaša podijeljena glupost na mrežama košta resurse, troši struju, puni i radne i trajne memorije, mada je nama, eto, sve besplatno, te samo ispaljujemo sličice, komentare, statuse.

Pa, oni nas, ionako, nukaju na to, reći ćete ( a ribu je lako u vodu ), usmjeravaju nam pažnju, nagovaraju na aktivnosti, pa, valjda, zbog toga i postoje?

Da.. ali pitanje je da li i čovjek sam treba da ima obzira i preuzme odgovornost za svoje aktivnosti i da se malo zapita se da li bi i u digitalnom svijetu trebalo biti ekonomičan? Da li se naša megalomanija objavljivanja otela kontroli i prevazišla svaki svoj smisao…? Ako mrežama treba “meso” za mljevenje i stvaranje novca, šta nas opravdava u dobrovljnom učešću u ovom mljevenju? 🙂

Jurimo li samo za kratkotrajnim osjećajem moći, tako što ćemo se “objaviti”, nešto pokazati, dokazati… kome, ŠTA? Jesmo li progonjeni osjećajem frustracije u privatnom životu, pa onda to prenosimo online, neka se i drugi bave time što NAS trenutno muči? Potreba za socijaliziranjem, što bi rekao moj svje(tlo)sni prijatelj…?
Nije li sve postalo samo navika iživljavanja kako bi se olakšala svoja svakodnevnica..?
Imamo li cilj… pišući svoju knjigu života?