Da nije tužno bilo bi žalosno

Ako se malo želi izaći iz komfor zone (a to svakako treba povremeno), sada je prilika na pretek: samo komentariši objavljene članke o koroni i vakcinama! Dobićeš pljuvanje, uvrede, najgore etikete.. a to je dobro za duhovni razvoj, valja ego izdržati sav taj samoizazvani linč.

Mnogi se i ne usuđuju, jer lakše je slagati se s većinom, biti ljubazan… nekritičan. Ali, kako se slagati sa nerazumnom i nezahvalnom bagrom koja pljuje i onaniše po svemu što se objavljuje, kao da ih neko tjera da to prate i čitaju, pa moraju da reaguju na svaki šum onoga što im ne odgovara. Imam osjećaj da bi popljuvali i Isusa i Muhameda da se kojim slučajem sad pojave. Na svu sreću , ili da kažem, RAZUM, moj je fitilj puno duži, i ne marim za one što istresaju svoje frustracije, čak šta više, žalim ih jer ne znaju šta ih je snašlo.. a to je otprilike SINDROM KUHANE ŽABE.
A zašto je uopšte važno da se ti koji se ne slažeš sa takvim javnim mnjenjem, oglasiš, pa ma šta koštalo… Važno je jer će ako ih pustiš, njima takvima ego još više porasti i misliće tj. umisliće da njihovo trabunjanje pije vode i da su u pravu. Pa će dizati na još veću revoluciju, nikakvim činjenicama niti argumentima osnovanu. Nerazum se svakodnevno treba gasiti dozom razuma. I onda imaš dvije opcije: ćutati i gutati, gledati to ili pustiti svoj glas. Iako bi radije pustio da se žabice kuhaju u svojoj nesvijesti, nemoći, neznanju i, nadasve, inatu, dok ne bude prekasno da iskoče. Da nije tužno bilo bi žalosno.