Ratni zapisi – Obijena kuća i noć na kiši

Svi skupa smo krenuli kući. Sreli smo S, komšiju, sa lopatama i krampom o ramenu. Išao je da sahrani F. i H. koji su ubijeni zajedno. S. je plakao. Prolazeći kraj V. kuće vidjeli smo da je i ona obijena. Iz kuće je zjapila mračna praznina. Bilo je grozno. Ta tišina nas je ubijala. Činilo mi se kao da smo ostali jedini živi ljudi na svijetu. Nismo bili srećni zbog toga. Naprotiv, sada bi nam bilo lakše da smo sa drugim narodom, pa makar i zarobljeni. Ako ćemo ginuti neka ginemo svi. Uzašli smo uz V.njivu i našli se u našoj bašti. Tu smo odmah zapazili grupu ljudi. Znali smo da su «naši». U stvari , to su sve bile naše susjetke koje su samo pukom srećom ostale nezarobljene. Obradovali smo im se kao nikad do tada. Majka se počela ljubiti s njima i plakati. To su bile I., H., N. i druga R.. Bilo nam je malo lakše da nismo sami u ovom zlu ostali.

Uloguj se da bi vidio ostatak sadržaja.Molimo . Nisi član? Pridruži Se

Možda vam se svidi

Leave a Reply

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.