Recepcija

Počela sam raditi na recepciji. Dižem telefonsku slušalicu, zakazujem telefonske razgovore ovom narodu napaćenom, kažnjenom, nosim im poruke po krugovima, spuštam slušalicu po završenom razgovoru. Pitam se šta još neću raditi u kampu. Ali, moje nemirno biće neće ništa smiriti. I dalje tragam za nečim neznanim, nečim što će me uzdignuti, nadahnuti i vratiti u život, tragam za trajnom vrijednošću, sve je ovo dim, sve je prolazno i lažno.

Gluposti, sve gluposti. Ne znam, u stvari, šta hoću da napišem. Ne znam ko sam, šta sam, ne znam kud idem i zašto sam došla na ovaj svijet. S kojim ciljem?

Komentariši