Ratni zapisi – Dolazak autobusa i SESTRA

 

Negdje poslijepodne stiže vijesti da su stigli autobusi. Ali, četnici nas ovaj put ne pustiše van, već tu, u hangaru, počeše da vrše odabir onih koji će sad biti te sreće te napustiti logor.
Kuda, to se više niko nije pitao.
Samo što prije odavde!
Doguramo do samog izlaza , ali to ništa nije značilo..
Četnici uzimaju koga oni hoće .
Iznenada, moja starija sestra poče da glumi da je bolesna. Kažem glumi, jer sam stvarno mislila da je tako. Medjutim, ona mi je kasnije, kad je sve to prošlo, rekla da joj je stvarno bilo pozlilo.
Izgledalo je kao da će se svakog časa srušiti.
Jedan od čuvara, koji ju je inače poznavao, reče da istupi, odnosno, da izadje van. Ona reče da nije sama, već da ima porodicu sa sobom. Pustiše i nas.
Kad smo se izvukli van ugledasmo gotovo nepreglednu kolonu ispred nas. Svi su, naravno, pokušavali da se ukrcaju na autobus. Red ovog jadnog naroda se otegao od hangara, pa sve do kapije gdje su bili parkirani autobusi.
Bogami, slabe su nam šanse da dospijemo do autobusa, razmišljam.. Dva su već potpuno puna , još su preostala tri, a naroda u redu ispred nas ima najmanje za jos četiri autobusa. Mi smo na kraju reda i hvata nas panika…

Ratni zapisi - Opasni dnevnik i izjava
Ratni zapisi - Drugi dan u logoru

Komentariši