Rasprodana

Sastajali smo se kradom. Drukčije nije moglo. Željela sam da udovoljim svim stranama.Vukli su me svi na svoju stranu. Svak’ je tražio svoje, ja sam bila rasprodana. Nije važno što se radi o mojoj sestri, prijatelju, majci… svi su tražili svoje. Pritisak raste. Popustiće samo moji živci. A kako da kažem, gotovo je. Probala sam i to, ali, bilo bi suza, da nisam vratila riječ. Dakle, rekla sam da nije gotovo. Onda je sve po starom. I, opet, me vuku na sve strane. I opet, ko zna dokle.Koliko dugo još…?

Tek kad sve to jednog dana prodje, žaliću i biće mi teško. Možda je ovako, ipak, bolje. Bojim se kraja, ono END nije mi baš poželjna riječ. Radije ću i prihvatiti da me kritikuju svi odreda, kada dodjem, radije ću se pokunjiti i ćutati dok ono najgore ne prodje.

Jednom su me uhvatili i bilo je cmizdrenje po noći, u kasne sate, ali brzo mi to sredimo. Bojim se nje. Bojim se, uzet će nož, može me, budala, ubosti. Ali, neće, nadam se. Baš ružan stil, zar ne? Došlo mi!

Komentariši