Ponovo od nule

Grundlovsdag.
24.05.2002. bio mi je 30-ti rodjendan. Bilo je veselo. Bilo je tužno. Zamislila sam se. Opet.

Ponovo na početku, ponovo moram od nule. Nije važno, navikla sam.

Izgubih svoju najveću ljubav.

Ne znam jesam li rekla: Došao je jednog dana i rekao da me više ne voli. Dobro, uz male devijacije, ali to je to. Ili, voli me, ali nedovoljno, ne onako kako meni treba, i ne onoliko koliko bi meni trebalo. Osjeća se praznim, osjeća se izgubljenim. Izgubio me je, veli, u sebi. Sad mu je žao i krivo.

Sad krivi mene.

Želi me očajno! Fizički!

Ja ne znam da li da ga prezirem, da li da se ljutim, da li da ga mrzim, ili “samo” volim i dalje?

Komentariši