Odluke, odluke

Subota.
07:45
Odluka: nikud ne izlaziti i što pre ga zaboraviti.

19:45
Zaključak: Samo kad sam pored njega ja istinski živim, samo tada postojim. Svo ostalo vreme bezveze je proživljeno, sve ostalo je farsa, naličje života, samo nagoveštaj življenja. BEZ NJEGA JA NISAM JA, VEĆ NEKO KO SAMO FIZIČKI LIČI NA MENE.

Deset sati je prošlo od moje čvrste odluke da ga zaboravim. To je još uvek premalo. I dalje punim kapacitetom mislim na njega. Eh, ova ljubav je čudna stvar. Tolko je ljudi na ovom našem svetu, a nadje se samo jedan koji te okupira, te misliš neprestano na njega.  Ostali ti ne znače ništa. Ljubav, ljubav…
Stvarno čudna pojava. Pitam se koliko li je ljudi stradalo zbog ljubavi. Ali, zašto da pišem o ljubavi kad danas gotovo i da ne postoji više. Da, da, ljubav je  skoro iščezla. Zaljubljuju se samo budale i naivnjaci kao što sam ja. Kako glupo!

Devojke jure za bogatim mocima, a momci za bogatim devojkama. Vrte se tako u krug. Poneko i ulovi bogat ulov i tako se “usreći” dok ljubav stoji po strani, neotpakovana. Sve to očajno prezirem i sa ironijom posmatram. Kako glupo! Da li, uopšte, postoji nešto lepo na ovom svetu? Da lise nešto zadržalo? Ne…

Zašto sam ja morala da se zaljubim? Ili, ipak, nisam.
Ponovo se vraćam snovima. Kad nemaš ništa od života, tražiš nešto lepo u snovima. Ali, moje nesreće, ja ni tamo ne pronalazim utehu. Sinoć sam ga opet sanjala. Izgledalo je kao da me potpuno zaboravio, ponašao se kao tiranin i radio sve ono što najviše mrzim. Grozno! Ne bih podnela da se tako i u stvarnosti poneo. Sad kad sam se ovoliko zagrejala za njega bilo bi mi previše teško da me povredi. Prebolela bih ja to, ali za mene više ne bi bilo ni ono malo života kojeg sam imala sa mo s njim. I, eto!

Brat reče da mi je našao momka, nekakvog budućeg doktora, ali, jadnik, ne zna da je moj najbolji doktor onaj kog sam sama odabrala, da li na silu ili svojevoljno, ne znam. To je doktor za sve moje boljke, samo on.

Pitam se kako mu je samo uspelo da me zavede, kad ni sa jednom devojkom mu to nije išlo. Pa, jednostavan ti je, Jasmina, odgovor: previše si ti laka u tim stvarima. Pa, dobro, u duhovnom smislu to mu je pošlo za rukom, ali u fizičom, nije… i neće! Zanimljivo, ali on me fizički, uopšte, ne privlači, mislim, seksualno, ma, kako da vam kažem… ne želim da ga ljubim i slično, eto, to mislim. Kod mene se sve zasniva na osećajima, ono čisto duhovno. Ništa materijalno. Ma, kad je kod mene išta bilo normalno?

Komentariši