Nikad više

Nedelja, 28.03.1993.

Nikad više…

Trajalo je svega 15-tak dana. Nikad više…

A možda smo mogli biti srećni. Nikad se ni s kim nisam tako dobro slagala. Niakd niko nije bio tako duhovit, nikad me niko nije tako volio. Ili je to možda bila gluma? Ne znam. Zbog svoje sumnje nikad nikog neću imati. Šta god mi kaže, ne vjerujem. Grozno. Onda se upetljao brat i moji živci nisu izdržali. Raskinula sam vezu – zbog brata!

Oh, dodjavola! Zar moji uvijek moraju biti u pravu? Zar ću ih do groba slušati? Zar treba da postanem usidjelica zbog njih? Koliko pitanja! Ali, zašto nemam snage da im se oduprem? Zašto se ne borim za sebe, za svoje težnje? Opet pitanja…

Misle da ću napraviti neku glupost, pa će poslije oni ispaštati moje grijehe. O, budite mirni, neću, neću sada, u stvari, neću više nikada imati momka. Da se VI ne biste osjetli ugroženim. Ukaljaću vam obraz, pa šta ćete onda? Nije važno kako će meni biti, važno je da ste vi “svijetla obraza”. Vama nije važno da li će neko mene povrijediti, da li će mi biti teško, važno je da vi budete bez problema. Pa, kako mi bude!

Ipak, žao mi je zbog svega. Mladić je sasvim u redu, mislim da bi se dopao svakoj djevojci, s obzirom da se dobro snalazi u svakoj situaciji i umije da parira svakoj osobi, pa i najvećem govorniku. Veliki je virtuoz u svemu, svestrana je ličnost. Možda, u stvari, predstavlja sve ono što sam ja željela kod jednog momka, možda predstavlja moja ranija maštanja, moju buduću viziju momka. Možda je on čovjek mog života i snova? Ali, zašto se onda nisam borila za njega? Zašto sam dozvolila da nas rastave?

Možda, zato što moj brat ne može biti kao on, i što mu možda zavidi, pa ne dozvoljava sestri da bude s tako sposobnim momkom. Šta misliš, ako je prevari…?

Oh, Bože, nije mi baš jednostavno zbog svega što se ove večeri dogodilo. Ipak sam s njim provela 15 divnih dana. Nikad me niko nije toliko zasmijavao, zabavljao, možda i volio. Nikad se ni s kim neću tako dobro slagati. Zanimaju nas iste teme, interesantna mi je njegova priča. Ne, nisam se zaljubila, možda to više nikad neću ni moći, ali on je to, ipak, zasluživao!

Komentariši