Nevolja zvana Bezvolja

Ponekad mi misli odlutaju. Zapravo, uvijek sam u mislima, tj. psihički odsutna. Zamišljena. A, u stvari, ne mislim ni o čemu. Samo sam formalno zamišljena. Ja sam jedno bezvrijedno biće. Ne mislim, ne osjećam, ne govorim. Postojim samo onako, na papiru. Pa, i ovo pisanje je formalno. Nemojte misliti da razmišljam dok ovo pišem. To je samo mehanički. I nemojte se čuditi što je ovako nezgrapno, nepovezano i nejasno sve što pišem. Jer ja sam tako jedno biće, čudno i  različito od drugih. Mene ne zanimaju ove svakodnevne stvari oko kojih se ljudi neprestano obrću, mene ne zanimaju ni one stvari “od životne važnosti”. Mene ne zanima život, u njemu slučajno sudjelujem, ne zanima me ni ono poslije života, ne zanima me…

Ja sam jedno bezvoljno biće koje zanima ljubav. Ljubav? Možda jednog dana, ako ljubav uspije da prodre do mog srca, kroz čelični oklop hladnoće i nepristupačnosti, i ako probije ledeni obruč oko moga srca i udje u njega… ko zna, možda me tad neće zanimati ni ljubav… Bit će mi svega dosta!

Komentariši