Ljubav nije (bila) dovoljna

Pitam se, koliko je Hasan u pravu? I da li je zaista tačno da Medo nešto krije, neku duboku tajnu koja ga moće odvesti do bolnice ili zatvora? Zvuči tragično i zastrašujuće.

Ne želim da mu se bilo šta dogodi, bez obzira na sve što se desilo medju nama. Mom djetetu treba otac, a ovaj koga ima je sasvim ok.

Pitam se da li ima drugu, da li je dobra prema njemu ili ga smao iskorištava. Znam da je on ponekad jako naivan i povodljiv, i da ga može vitlati ko god hoće… samo što ja nisam mogla. Istina je da to nikad nisam ni htjela ni pokušala. Suviše sam ga voljela, suviše ga se i bojala, suviše nastojala da mu ugodim.

Sad smo potpuni stranci i nemamo, osim djeteta, nikakvih dodirnih tačaka. Osjećam da sam mu vrlo malo značila, da nikad, u stvari, nisam uspjela da ga dovoljno vežem za sebe i dijete. Nisam se previše trudila, jer sam mislila da ljubav sve rješava, da je dovoljno da ga volim i da će zauvijek ostati sa mnom. Ali, nije.

Otišao je kad sam napravila prvi pogrešan korak. Nije bilo previše objašnjavanja, niti praštanja. Sve je bilo po kratkom postupku. Spakovao se i otišao. Ni zbogom nije rekao.
Bio je zadovoljan. Djelovao poletno, kao neko ko se sprema na uzbudljivo putovanje…

Komentariši