Istorija jedne ljubavi

Reći ćemo da je sve počelo 8. marta 1993.

Radila sam prvu smjenu na recepciji izbjegličkog kampa Borozija – Savudrija. Ušetao si u  moju “kancelariju” poput nekog otkačenog tipa. Djelovao si veseljački, bezbrižno, rekla bih, obješenjački. Tu je bio i Asim, koga tada nisam baš poznavala, a činio mi se veoma prijatnim, možda čak i donekle privlačnim. Bila je tu i Asima, moja kolegica ili “cimerka” kako smo jedna drugu zvale. Nastojeći da ostavim dobar utisak na Asima, da bih mu se svidjela, da bi ga očarala (ne znam, u stvari, šta sam htjela!) ponašala sam se malo više veselo, pokušavajući da budem duhovita. Na tebe nisam baš puno obraćala pažnju.

Jednom, slučajno, kad sam te pogledala, upitao si: “Šta je, da ti se možda ne svidjam?”.
Nisam ispala iz takta, nisi me uspio izbaciti iz ravnoteže. Rekla sam: “Ja se zaljubila do koljena!”
Nastavili smo konverzaciju bezbrižnim tonom, ne trudeći se da kažem ništa ozbiljno.

Iz tvoje priče saznala sam da trebaš u Umag da kupiš cigarete, što si i učinio, čim je stigao kombi koji je prevozio putnike od Savudrije do Umaga. Asim je čekao svog poslodavca koji ga je trebao odvesti do njegovog “radnog mjesta”. Naime, Asim je radio privatno kod nekog čovjeka i samim tim mi djelovao kao neki ozbiljan mladić, u kog bih mogla da se, recimo, zaljubim. Pored ostalih!

Ti si se vratio odmah, ne zadržavajući se u gradu. Kupio si cigarete koje su koštale 10 tisuća, tako si bar rekao , a ja se ne razumijem u cigarete. Onda smo se počeli zezati na račun 8. marta. Asim te je zadirkivao što nam ništa nisi kupio za taj jedini praznik žena. Prihvatila sam zadirkivanja objeručke, tako da sam te i ja počela spopadati, optužujući te za neodgovornost prema ženama, bez trunke ozbiljnosti. Ubrzo poslije toga, otišao si, a i Asim.

Dan se nastavio u uobičajenoj radnoj atmosferi: zvrka telefona, dizanje slušalice, raznošenje poruka. Nekoliko sati kasnije pojavio si se, noseći koka-kole u limenci, kojima si nas počastio. I žvakama! To je trebalo biti za 8.mart, Dan žena.

Šta je dalje bilo? Toga dana ništa, otišao si brzo, a i ja na kraju radnog vremena.

Ne znam kako se to dogodilo da se počneš interesovati za mene. Jednog petka došao si u TV-salu. Veselo sam te pozdravila i upitala hoćemo li na loto, koje se inače organituje svakog petka. Odgovorio si da hoćeš ako te pozovem.

I pozvala sam te. Ha, ha, da li je to bila moja fatalna greška? Na lotu nismo ništa dobili. Vraćali smo se skupa, i ja sam morala da pretrpim zadirkivanja svojih poznanika. Meni je bilo neprijatno ići s tobom.

Komentariši