Ipak se javio… i ne samo on

Ipak, onaj bijes od juče bio je neopravdan. Ado se javio!
Rekao je da mi je poslao pismo i 10 DM. Smjestio se u nekom mjestu blizu Kelna, u Njemačkoj. Kaže: dobro mu je. I meni je sada lakše.
Zatim, juče, poslije njegovog poziva, imala sam još dva. Prvo, brat S koji je nazvao kao naručen, jer je bilo hitno potrebno da mu nešto saopštim, a zatim i Edo, njegov prijatelj, kojeg sam ja zvala prethodnog dana i poručila da me nazove.
Inače, taj Edo… nekad mi se udvarao, pa je to i juče činio. Ja sam u njegovoj glavi još uvijek aktuelna, baš kao što je i on bio u mojoj sve dok nisam srela Adu. I, eto, pojavila se dilema: Italija ili Njemačka. Obje me privlače!

A šta radim u ovom vremenu? Ništa, dosadjujem sama sebi. Učim engleski, slabo ide, nisam uporna, radim na recepciji, čitam poneku knjigu, pišem neke sastave, ove gluposti i to je sve. Prilično monotono. Ali, šta se može, tako je to u izbjeglištvu…

DOKLE ĆE OVAJ PROKLETI RAT TRAJATI?

Nova saznanja
Još se ne javlja...

Komentariši