Egocentrizam

Uništio si se. Vegetiraš. Nemaš energije. Potpuno si okrenut prema van i prikupljaš sitnice. Imaš osjećaj da je sve potpuno pogrešno, destruktivno, a ipak nastavljaš. Gorak je ukus svega što radiš. Nastojiš profitirati na uštrb drugih. Od jednih uzimaš da bi drugima dao, a sebi najviše.

Gorak je ukus svega toga i mučnina te hvata. Dokle tako? Dokle egocentrizam? Drugačije ne znaš da funkcionišeš. Ta uslovljenost nije nešto čega se lako riješiti. Ta od malih nogu nas uče da mislimo samo na sebe, uče nas podjeli ja-ti, mi-oni, moje-tvoje. Sada, i pred dobijenih informacija, koje nepogrešivo ukazuju da si na pogrešnom putu, ne možeš da se okreneš i kreneš u suprotnom. Inercija je previše jaka.

Nezadovoljstvo je tu da jasno kaže kako tvoj put nije bio pravi, i što više njime ideš, mučnina je sve veća. Ne znaš da staneš, iako se za glavu hvataš. Pitaš se, šta je to šta će učiniti da se čovjek promjeni? Samo kriza? Bol? Patnja? Više ni u to nisi siguran. Jer, patiš ali se, ipak, ne opametiš.

Komentariši