Beznadežna

I šta da kažem? Bilo je svašta proteklih dana i stvarno ne znam odakle da počnem s izlaganjem. Izgleda da je najvažnije to da se, što se ljubavi tiče, osećam beznadežno. Možda sam se, ipak, malo zaljubila u Edu? Da niej tako, ne bih se osećala ovako.. hm, još ću i pesnik da postanem.

Juče, tj. 12.08.1990. bile su auto-trke koje sam i ja posetila. Nije bilo baš zanimljivo, ali najgore je što “on” nije bio u blizini. I uvek tako. Kad odem na neki skup, igranku ili drugu zabavu, a njega nema, osećam se glupo, sve mi je bez veze, odvratno.Zašto je to tako, ja ne znam. Zar moram toliko da zavisim od njega? Zar? Ili, možda, znam zašto je to tako. Možda sam se, ipak, malo zaljubila? Malo? Taman toliko da se ne mogu vratiti nazad, ako zatreba, u nezaljubljeno stanje čovjeka.

Komentariši