Analize

Ja sam na ovom svetu potpuno sama. Nikog nemam i niko me ne voli. Braća me nerviraju, roditelji su me odavno napustili, voljeno biće se ne javlja. Potpuno sama! Otišla bih nekud, pobegla od svega, samo da ne živim ovde gde me svi odbacuju. Ponašaju se prema meni kao prema životinji. Bože, čime sam to zaslužila?

Baš kao i prošle godine u ovo doba postavljam na dnevni red isto pitanje: kako da se ponašam. Još nisam odgonetnula zagonetku svog karaktera i ponašanja. Potpuno sam dezorjentisana. Ne znam kako da se ponesem u pojedinim trenucima. Nemam nikakvog instinkta, smisla za umjerenost, kod mene je sve zbrda-zdola. Šta, u stvari, hoću da kažem? Npr. kad s nekim razgovaram ja ne znam kako da se postavim, koji stav da zauzmem, pa , počinjem da analiziram sve moguće varijante:
1. Ako sam vesela i odbijam sve na šalu, moj će sagovornik pomisliti da sam blesava, luckasta i da uzalud troši reči.
2. Ako zauzmem nekakav ratoboran stav, ako moj izraz lica najavljuje eksploziju, onda će se moj sagovornik uplašiti i gledaće da što pre završi priču, jer sam prznica.
3. Ako nastojim da budem odlučna i da pomno pratim svaki sagovornikov pokret, on će, možda pomisliti da je na optuženičkog klupi, na saslušanju.
4. Ako sam, pak, u razgovoru blaga, svima povladjujem, i sve potvrdjujem, pomisliće da sam pasivna, bezvoljna (što i jeste tačno), da jedna takva osoba nikom nije potrebna jer svakog sluša nezainteresovano.
5. Ako ćutim, pomisliće da ga osudjujem, ili, čak da uopšte ne slušam, itd, itd…

Shvatila sam da je potrebno u svemu biti samo prirodan i ponašati se normalno , ne glumiti, ako nisi glumac, ne histerisati, ako nisi paničar, ne ludirati se, ako nisi lud.
PONAŠAJ SE SHODNO SITUACIJI – to je moje geslo koje nikad ne sprovodim. Kako da budem prirodna kad sam se tokom proteklih dvanaest godina toliko izveštačila idući u onu prokletu školu i nailazeći na sve same gaosti koje su me odvratile od sebe same i od prirode. Zato danas tako malo držim do sebe. Svi su važniji od mene same. Dok ja patim od kompleksa niže vrednosti, drugi se iživljavaju na meni. Zašto mislim da drugi znaju sve bolje od mene i prepuštam im se na milost i nemilost? Zašto da drugi odlučuju o  meni, kontrolišu moje postpuke i misle umesto mene? Ja treba da radim ono što meni  odgovara i što je za mene najbolje, a ne da mi to drugi odredjuju.

S druge strane, kako da budem normalna i da se tako ponašam kad sam odrasla u nenormalnoj porodici? Traume koje mi je nanelo očevo pijanstvo nikad neće iščeznuti. Od svega, lepog u životu biće mi mnogo toga uskraćeno. Uostalom, i ne nadam se da ću doživeti nešto lepo, pa prema tome, i ne može mi biti ništa uskraćeno. Jer, sve mi je uskraćeno. Spetljala sam ovo, al’ ne mari.

Komentariši