Nemoj me zaboraviti

Ipak, sve se nastavilo po starom. Ado mi je pisao sve više, javljao se telefonom sve češće. Toliko me je obasipao pažnjom da sam pomislila kako imam najboljeg momka na svijetu. Slao mi je najljepše razglednice sa cvijećem, ljubavnim parovima, neke šaljive koje su bile ilustracije na moj rad na telefonu i na njegovo mučenje prilikom okretanja brojeva kada me zove. Izgledalo je kao da ništa ne može da pokvari tu našu ljubavnu vezu zasnovanu na beskrajnom prijateljstvu i razumijevanju. Tako su se moja razmišljanja da će me on brzo zaboraviti izjalovila, jer je on govorio da misli samo na mene, da mu je svakim danom sve teže, da mu nedostajem. Tako je na jednoj razglednici napisao da će mi biti vjeran bez obzira koliko dugo bili razdvojeni, a na drugoj je napisao da će me voljeti i ako ja njega prestanem. U njegovim pismima i razglednicama nalazila sam toliko nježnosti i izliva ljubavi kakve se nalaze samo u romanima i ljubavnim pričama poput Romea i Julije. Pllašila sam se za našu ljubav. Plašila sam se da će se dogoditi nešto što će prekinuti našu ljubavnu idilu.

U srijedu, 18.8. nazvao me je telefonom u 21:00. Puno smo razgovarali o prošlim danima provedenim zajedno, sjećali se svega, svirao mi je gitaru i šalio se sa mnom. U jednom trenutku upitao me šta sam ja to čula o njemu, s obzirom da sam mu jednom prilikom kad me je pijan nazvao, rekla u ljutnji, da su mi svašta pričali o njemu.

Na njegovo insistiranje morala sam reći da sam čula ono o njegovoj mami. On je rekao da je to istina. I onda je nastao tajac. Nisam znala šta da mislim, niti šta da mu kažem. Znači, istina je!

Pitala sam ga, zašto mi to nije rekao ranije. On reče da se plašio da će mi to smetati. Zatim me pitao da li će mi odgovoriti na pismo. Ja sam rekla da mi odgovori. Nisam mogla ni zamisliti da prekinemo vezu, da mi više ne piše, niti da me zove telefonom, pogotovo ne što mi je on u pismima pisao najljepše stvari i što me je, na neki način, obavezao, rekavši da se njegov život zove mojim imenom i da se, uopšte, neće ženiti, ako ja ne budem njegova.

Bilo mi je teško, a i njemu sudeći po uzdasima koje sam čula preko telefona. Onda mi je odjednom sinulo. Pa, on nije ničemu kriv! Zar je on mogao da bira ko će mu biti roditelji? Pa, i meni se to moglo dogoditi. To je isto kao što on ne bi mene htio zato što su mi oči crne. Ne, nisam mogla dozvoliti da moj Ado pati kroz čitav život samo zato što je dijete iz miješanog braka. Rekla sam mu da želim da nastavim našu vezu.Očigledno, on me nije slušao, pa je rekao “Hajde, F., nemoj me zaboraviti” i htio završiti razgovor. Ja sam mu još jednom ponovila da želim da nastavimo. On je samo rekao “F, volim te” i kad sam mu isto odgovorila, spustio je slušalicu.

Dosada
Nova saznanja

Komentariši